U Novom Sadu 19. oktobra 2024. održano je Državno pesničko slem takmičenje 2024, koje je okupilo 17 takmičara i takmičarki iz raznih mesta u Srbiji, kao i ljubitelje slema. Prostor sale Rusinskog kulturnog centra pokazao se kao ,,tesan“ da primi veliki broj ljudi koji su uživali u slem nastupima. Publika je konstantno bila uključena u proces glasanja ali je takođe ostvarila uspešnu interakciju sa pesnicima i pesnikinjama koji su nastupali.
U jakoj konkurenciji, ,,nagradu publike“ je dobio pesnik Siniša Puač. U velikom finalu nastupilo je petoro učesnika, a naša nova slem šampionka je pesnikinja Sandra Zivkov. Sandra Živkov će imati priliku da predstavlja Srbiju na Evropskom slem šampionatu u Košicama (Slovačka) u decembru ove godine.
Žiri je funkcionisao u sastavu: Nenad Ignjatović, Milan Mijatović, Ana Pantić, Katarina Kovačević i nasumični dobrovoljac iz publike. Članovi žirija su glasali tokom sva tri kruga takmičenja, a korišćeni su bodovi od jedan do deset (sa decimalama). U prvom krugu publici su podeljeni papiri za glasanje i dodeljena je ,,nagrada publike“.
U poslednjem krugu (finale) žiri je standardno glasao za petoro finalista, ali je i publika glasala (kao šesti član žirija) što je znatno uticalo na rezultate i izbor pobednika slem takmičenja. Bodovi su sabirani iz sva tri kruga takmičenja.
Državno pesničko slem takmičenje 2024 organizovano je od strane pesničkog udruženja Poetarijum iz Novog Sada u saradnji sa pesničkom organizacijom Poezin iz Beograda.
Bigrafija pobednice Državnog pesničkog slem takmičenja 2024
Sandra Živkov, (devojački Raković), rođena je u Banja Luci 1978. Od malena istinski voli umetnost i na razne načine joj prilazi. Završila je nižu i srednju muzičku školu, a potom i Muzičku akademiju (odsek etnomuzikologija). Muzika i ples su njena prva ljubav. Čini se oduvek, fascinirana je i ritmom reči, te piše pesme, dnevničke zapise, priče. Uz muziku i pisanje, bliska joj je i psihologija a posebno ona koja se bavi običnim čovekom, njegovom srećom i mehanizmima koji ga opuštaju, a istovremeno jačaju. Stalno posmatra ljude, ali i sebe, analizira, preispituje, odbacuje, prihvata, razume. Sva ova posmatranja i životna iskustva pretače u pesme. Od 2022. se ohrabruje i počinje da eksperimentiše u performativnoj poeziji. Lajtmotiv svega što voli i čemu teži je igra.
Pesma
GEOGRAFIJA MOJE BIOGRAFIJE
Rođena sam u onom što se zvalo SFRJ,
Republika BiH.
Zvuči daleko
Ko da sam iz prošlog vijeka, ko što i jesam ako ćemo pravo.
Bio je ko lubenica pun mjesec iznad Bosne
momče tamburalo u tamburu,
a mlada partizanka kolo vodila.
Na plastičnim skijama spuštam se niz brda,
Mokrih mogu u žutim gumenim čizmama.
“Naša je pjesma pjesma cjelog svijete
Čovjek je blago život, rijeka sreće”
Tako sam mislila i pjevala
Sve dok nisam saznala na teži način
krajem osnovne škole
Da postoje različite nacije.
Onda sam otišla u Novi Sad
I bila malo odmerenija kako i dolikuje.
Tražeći garija koji će da me razume
Divanila lagano
Pomalo razumeć i mađarski.
Banja Luka i ta njena sela
Ponovo su me privili na grudi
Ali su sada te grudi bile ranjene i zbunjene, kao i ja.
Sreća moja te su muzičari svijet u svijetu
Pa smo pjevajući u dva glasa živjeli neku drugu izmaštanu realnost, u kom nam je najkrivlje more
A najveći san da budemo glavnom svircu jedina o kojoj pjeva.
Moja drama dobila je još jedan čin
Kad se negde pre svog punoletstva zadesih
opet s one strane Drine
I još malo dalje, u Kovinu
A bila sam stvarno samo malčice luda.
Postala sam putnik đak
Odlazeći iz Banata u Srbiju svaki dan.
Oj Jelo Smederevo belo
Ostade mi u sivom sećanju
A kosti još osećaju košavu kroz preveliku jaknu
Dok čekam jugoprevoz.
Upisah posle muzičku akademiju
I dok sam u Patrisu jurila uveče toplu vodu i uzimala narezak za suvu večeru,
Postadoh – kako je moj profesor umeo da kaže,
deo beogradske elite.
Beograd je bio divan i surov u isto vreme,
ja već prevejana u prilagođavanju
Pa ga prisvojih ne razmišljajući mnogo.
Kroz godine sam menjala svoj odgovor na pitanje:
odakle si?
Iz pizde Materine! – nekad bi mi došlo da odgovorim.
Što bi Realno i bio najtačniji odgovor.
Iz Bosne – povremeno bih u dahu izgovorila,
Ponoseći se svojim merakom i dobrom dušom.
Nekad bih se stidela što moji preci nisu rodom sa Slavije
Al jebi ga nisu.
I sad gazim četres neku
iza sebe imam razne price,
pjevala sam i pevala
šila se i parala.
A sad kontam, Gari, bre,
nije ni važno odakle si
već gde, zašto i sa kim ideš.
