Evropski slem 2024 - pišu Nenad Ignjatović i Sandra Živkov

Nenad Ignjatović:

Decembra ove godine prisustvovali smo Evropskom pesničkom slem šampionatu u Košicama (Slovačka). Postignut je rekord po broju zemalja koje su učestvovale, ukupno trideset i dve zemlje. U petak je bilo polufinale u kojem je svako izvodio/la po jednu pesmu. U finale je prošlo 10 najuspešnijih zemalja, odlukom troje ljudi iz stručnog žirija i troje nasumičnih dobrovoljaca iz publike. U subotu je održano finale u kojem je 10 pesnika i pesnikinja izvelo po 2 pesme. Naša predstavnica, pobednica ovogodišnjeg državnog slem takmičenja održanog u Novom Sadu bila je Sandra Živkov. Iako se nije plasirala u finale, njen nastup je bio odličan i dostojno je predstavila našu zemlju na srpskom jeziku u toj jednoj izvedenoj pesmi. Pokupila je simpatije publike i ostalih učesnika. Pobednica je Theresa Sterling iz Nemačke, po mnogim kritikama sasvim zasluženo! Izborom pesama, kao i temama i nastupom ostavila je snažan utisak. Specijalnu nagradu publike ostvarila je Hera iz Ukrajine, a nagradu publike, koja je glasala online, odnela je Maria C. Vilalobos.

Organizacija je bila na visokom nivou, na čelu sa našim poetskim bratom Tomašom Strakom! Od trideset i dva nastupa na takmičenju, videli smo raznovrsne poetike i performanse! Socijalne teme su i ovog puta bile dominantne, pa ih je zanimljivo posmatrati kulturološki, koje borbe koja nacija bije! Druženje sa ljudima iz toliko različitih delova Evrope je neprocenjivo iskustvo! To govori da samo takmičenje i nije toliko bitno koliko je bitno upoznati druge kulture kroz performanse i razgovore. U top deset slemera i slemerki, tradicionalno, retko ko prođe iz balkanskih (i generalno južnijih) država, a ove godine je šesto mesto ipak osvojila Nika Gradišek iz Slovenije. Njih desetoro su izborili plasman na Svetsko slem pesničko prvenstvo u Meksiku naredne godine.

Ono što je ostavilo utisak jesu nastupi slovačkih i čeških slemera prve večeri. Njihovi nastupi su bombetina i dokaz je da i mali grad poput Košica može imati izvanredne performere na koje bismo i mi u Srbiji mogli da se ugledamo, svi kidaju do jednog. Teme su interesantne, performanski su izuzetno profesionalni, humor je uvek prisutan. Njihovi nastupi bi se itekako uklopili u naš srpski humor, s tim što bih naznačio da su njihovi performansi dominantni što je rezultat mnoštva slem događaja i radionica koje organizuju. I ovog puta sam išao kao organizator, ali sam ipak čitao jednu pesmu u jutarnjim časovima.

Sve u svemu, sve u slemu, nek' nam je ovakvih događaja kako kod nas tako i po belom svetu, da širimo naš jezik, kulturu i humor! A za to će nam biti potreban i neki dinar u budućnosti kako stvari stoje. Većina ministarstava finansira svoje predstavnike i to bi trebalo da je normalno. Naša Srbija, sa druge strane, mora pare da ulaže u nacionalne stadione, da se lopta pimpa, da se dribla. Na aerodromu smo bili u avionu sa dosta srpskih reprezentativaca iz mlađih generacija, mislim da je u pitanju fudbal i da se igrala utakmica u Austriji. Pored njih bili su treneri, fizioterapeuti i doktori. Prilično smo ubeđeni da oni sebi nisu sami plaćali put ili smeštaj, dok sa druge strane već godinama našu zemlju predstavlja neko iz slem poezije, za kog čuju razni ljudi iz cele Evrope, pa i sveta. Opet, pomisli se da možda sve to i treba da ostane na margini, bar što se našeg društva tiče.

Iduće godine Evropsko je u Berlinu i biće znatni manji broj učesnika, njih/nas 20, uzdamo se da ćemo imati sreće!

U Srbiji, slem scena se rapidno proširila u poslednjih nekoliko godina i valjalo bi da imamo još takvih događaja pored nacionalnog takmičenja u Novom Sadu.

Prvi put sam bila na takmičenju ovih razmera, upoznala toliko različitih, a opet sličnih ljudi, duša. Ljude koji imaju svoje snove, strahove, borbe i stilove. Za neke sam pomislila: “Ovo je drugačije, njegova priča je drugačija.” Palile su mi se lampice kulturoloških razlika, socijalnih i ljudskih. Bilo je toliko sjajnih izvođenja.

Poistovećivala sam se sa raznim temama: ženskim problemima, globalističkim, socijalnim, psihološkim. Nisam se plasirala u finale. Opet, bila sam vrlo zadovoljna svojim izvođenjem. Iako sam sebi našla zamerke i pitala se šta bi bilo da sam možda ovako ili onako, bila sam nežna prema sebi. Po povratku iz Slovačke osećala sam toliko toga, kao da sam bila u drugoj galaksiji, a ne 600 km od Beograda. Za mene je ovo bilo kosmičko iskustvo. Pomalo sam u čudu koliko me je sve ovo emotivno angažovalo. Usmerilo je moje oči ka spolja da bolje vidim svet u kome živim, ali i da raspletem neke svoje unutrašnje čvorove. Pojavili su se odgovori i nova pitanja. Zaista sam zahvalna na svemu ovome, a najzahvalnija na osećaju da u ovom ludom svetu punom različitosti svi smo jedno i svi želimo isto: da damo i dobijemo ljubav i razumevanje. Zovite me sanjarom ili idealistom, ali ja verujem da slemerska okupljanja daju nadu za neko bolje sutra. A u ovom trenutku, nada je zaista potrebna i daje snagu.

Hvala Poetarium Novi Sad i Nenad Ignjatović koji je kao organizator išao sa mnom u Košice. Hvala mojoj kombi ekipi koja je bez mnogo razmišljanja krenula na ovaj put da me bodri. Hvala i svima vama koji ste takođe moja podrška. Slemujemo i dalje, jako!

YouTube Video: YouTube.com/watch?v=yV9e6rxa4z8

YouTube Video: YouTube.com/watch?v=Yh47LyMCvhs