Pokušaj slem kritike iz pera Natalije Aleksić

Pokušaću pošteno i bez strasti da analiziram tekst Natalije Aleksić. Nije mi cilj da ovde ,,branim'' scenu koju gradim već devet godina, nita da napadam mladu pesnikinju koja je zanimljiva po tome što je prva pokušala da analizira domaću slem scenu. Cilj mi je da pošteno i objektivno sagledam njen tekst i pokušam da dođem do nekih odgovora. Moram da priznam da se desila jedna dobra stvar. Mladi ljudi žele da se bave analizom i kritikom domaće slem scene. Pre to nije bio slučaj. To je znak da se u Srbiji stvari menjaju i da se sve više mladih ljudi interesuje za scenu koja izlazi iz akademskih okvira i nudi nešto novo i drugačije.

Nažalost, Natalija Aleksić se veoma slabo informisala o domaćoj slem sceni pre nego što je počela da piše ovaj tekst. Meni je iskreno žao što više nije proučila literaturu i dostupne izvore informacija. Ona počinje svoj tekst tako što navodi da se u Srbiji malo zna i govori o slem performansu. To nije istina. Postoje jasni podaci na tu temu i mogu se proveriti. Uputio bih Nataliju na moj tekst ,,Nastanak i razvoj slem scene u Srbiji'' gde su jasno navedeni podaci gde i kada su izvođeni slem performansi i slem festivali u Srbiji. Prvo slem takmičenje je organizovano 2002. godine u Beogradu u Domu omladine Beograda. Nakon ovog takmičenja održano je još jedno takmičenje u DOB-u a zatim treće po redu u Studentskom kulturnom centru Beograda. Od 2010. godine do 2016. godine predstavnici Društva književnika Vojvodine su organizovali takmičenje za najboljeg slem pesnika Srbije. Dalje ne bih nabrajao doprinos mesečnog događaja ,,Pesničenje'' i mesečnog događaja ,,Poezija u kući'' za razvoj slem scene u Srbiji, nastanak ,,Poetarijuma'' i sličnih manifestacija. Očigledno je da Natalija ništa o tome ne zna i naivno tvrdi ,,da se u Srbiji malo zna i govori o slem performansu''. Predstavnici Poezina su proteklih godina organizovali solidan broj slem tribina po Srbiji i više nego solidan broj slem festivala o kojima Natalija vrlo malo zna ili nije uopšte informisana. Predstavnici Poezina su prvi organizovali slem tribinu, video prezentaciju i slem radionicu u Novom Pazaru što smatramo našim doprinosom da se slem ideja proširi i promoviše u svim krajevima Srbije. Mogao bih ovde pomenuti i druge gradove po Srbiji gde smo organizovali slem tribine i događaje, ali nema potrebe, sve je proverljivo i dokumentovano u arhivi Slem Studija, sajta za razvoj slem scene u Srbiji. Poezin je prva organizacija u Srbiji koja unazad godinama šalje slemere i slemerke na evropski slem šampionat i ima intenzivne kontakte u regionu i u svetu sa evropskim promoterima slema. Da li je dovoljno reći da su naši slemeri učestvovali na radionici Mark Smita osnivača i oca slem poezije? Da li nas to makar malo kvalifikuje da razmišljamo o slemu i bavimo se slem scenom? Da je Natalija makar malo pokušala da se pripremi i više sazna o slem sceni, pronašla bi našu slem arhivu na internetu gde se nalaze tekstovi o slemu i o slem sceni. Odličan tekst Mark Smita o počecima slema u Americi, magistarski rad Ivane Đorđević i razne prevode tekstova o slemu. Ona jednostavno nije dobro uradila domaći zadatak. Nije se informisala o temi.

Natalija navodi da pojedinci u Srbiji smatraju sebe slem performerima, ali da taj kvalitet nije ni približan istinskom slemu. Ovde baš nije jasno na šta je mislila. Na koje pojedince misli? Da li misli da svi slemeri u Srbiji ne mogu da postignu taj traženi kvalitet ili samo pojedini slemeri? U njenom iskazu je upotrebljena reč ,,pojedinci''. Verujem da je mislila na pojedine slemere, a ne na sve slemere u Srbiji. Zatim nije se izjasnila kakve su slemerke i da li one postižu željeni kvalitet i da li su se one probližile istinskom slemu. Ovu dilemu treba razjasniti. U poslednjih devet godina Poezin je uspeo da okupi oko dvadesetak slemera i slemerki koji poeziju izvode kao poetski performans. Na kraju ovog teksta navešću ljude koji su obeležili svojim nastupima našu domaću slem scenu, a ovde bih samo pomenu Gorana Živkovića iz Niša. Goran je nekoliko puta bio slem šampion Srbije i osvojio je prestižne književne nagrade. Natalija verujem nije mislila na njega kada je pominjala ,,pojedince''. Zatim slem pesnikinja Simonida Banjeglav koja je prva žena koja je osvojila nagradu za najboljeg slem pesnika Srbije u Novom Sadu. Verujem da ni na nju nije mislila. Pa na koga je onda mislila? Pokušaću da ispravno protumačim njenu rečenicu, ali za sada da pomenemo još jednu stvar.

Natalija Aleksić pokušava ukratko da opiše nastanak i razvoj slem pokreta u Americi u Čikagu. Bez želje da vređam, ovaj opis je nepotpun, zbrzan i aljkavo napisan. Mogla je makar da pomene godinu nastanka slema, ko su osnivači i u kojim klubovima su održani prvi slemovi. Jednostavno, trebala je bolje da prouči literaturu, uđe dublje u istorijat slema i postavi precizne podatke. Ovako se sve svodi na nepotpune navode. ,,Kao deo performativnog nastupa, nastao je u Čikagu...'' Kao deo čega? Ova rečenica unosi konfuziju i stvari ne postaju jasnije. Kakvog performativnog nastupa? Ispada da je slem deo nečega, neke šire celine. Tačno je da slem spada u performans, ali kakav performans? Šta ga određuje? Po čemu se razlikuje od pozorišnog performansa? Zašto je drugačiji od poetskog performansa koji nije slem performans? Kakva je razlika između Spoken Word scene i slem scene? Zašto je slem značajan i šta ga izdvaja od dosadnog akademskog čitanja poezije u biblioteci? Ona dalje navodi: ,,Vera u izgovorenu reč, buka i aplauzi bili su revolucionarni u to doba u Americi''. Zašto bi zaboga vera u izgovorene reči, buka i aplauzi bili revolucionarni? Zašto je buka ravolucionarna? Mislim da je Natalija debelo promašila temu kada je pisala o nastanku slema i o tome zašto je značajan, da upotrebim njenu reč ,,revolucionaran''. Da je samo malo bolje proučila literaturu, shvatila bi da je slem revolucionaran po načinu na koji se izvodi poezija. Performans i performativno izvođenje poezije su ono revolucionarno što razlikuje slem od dosadnih akademskih čitanja poezije. Mark Smit kaže: ,,Slem se razlikuje od mnogih poetskih pokreta jer predstavlja i uključuje: performans, zajednicu i publiku.'' Dalje Mark navodi da je istinska promena nastupila uvođenjem performansa. Problem je što se Natalija bavi spoljašnjim manifestacijama slem scene, a ne suštinom. Meni je iskreno žao što nije bolje proučila literaturu jer ovako, njen tekst je površan i pun nelogičnosti i pogrešnih zaključaka.

Sada bih se vratio na pojedince koji ne dostižu pravi kvalitet slema. Natalija navodi da je videla slem na najmanje dva mesta. Otkrila ga je u kricima starca na ulici i kada je videla slepu ženu na bini koja govori o svojoj borbi. Zatim navodi da je Slem Studio Poezin aktivan već godinama na takozvanoj slem sceni (valjda misli na organizaciju Poezin jer Slem Studio je sajt). Citiram: ,,... ono što najviše vidim su srednjovečni testosteroni koji govore o svojim seks avanturama ili promašenom životu''. Mislim da je mislila na ,,sredovečne'' testosterone pa ako jeste, nek ispravi ovu greščicu u tekstu. Ovo kažem bez želje da se rugam jer svako pravi greške prilikom kucanja i to je normalno. Zatim dalje navodi da je neprijatno šokirana nastupima pojedinih pesnika i da kada povede prijatelje na Poezin, upozorava ih da mogu biti neprijatno šokirani. Zatim navodi da ljudi na Poezinu ,,čudno'' izgledaju. Pominje pesnika koji kaže u svojoj pesmi: ,,Te noći kada si ležala gola na meni i ljubila me, ja sam pitao da li mogu da ti stavim''. Ovde dolazi do pogrešnog tumačenja stiha, jer pesnik zapravo kaže: ,, Te divne noći kada si ležala gola na meni i ljubila me a ja pitao da li smem da ti stavim''. Natalija navodi da nakon ove pesme broji koliko još ima pesnika i kada će kraj. Navodi da se pita ,,zašto su ovi ljudi potpuno poludeli''. Zatim navodi da ipak ostane do kraja jer je zainteresovana da vidi dokle sve to ide.

U ovom tekstu uopšte nije problematično to što je primetila da ima dosta ljudi srednjih godina koji drčno nastupaju. ,,Sredovečni testosteroni'' zaista postoje i hodaju na Poezin događajima. Penju se na binu i redovno nastupaju. Pored sredovečnih pesnika i pesnikinja, nastupa dosta i mladih ljudi. Ponekad ima više mladih pesnika i pesnikinja, a ponekad starijih. U ovim njenim rečima vidim želju da zastupa omladinu i da se bori za prava mladih ljudi koji tek treba da se afirmišu na pesničkoj sceni. Izraz ,,sredovečni testosteroni'' čak nije ni uvredljiv. To znači da starija ekipa ima još dovoljno snage i energije da se bavi poezijom. Problematične su druge stvari u njenom izlaganju.

Mada, njeno zapažanje može se tumačiti i drugačije. Ejdžizam naš svagdašnji! Ništa novo za dodatna tumačenja drage Natalije, a svodi se na tako mrsku reč ,,starosna diskriminacija''. Kada bih ispoljio zluradost, kao osnovu teksta upotrebio bih rečenicu: ,,Uhvatili smo Stvoritelja za pimpek zato što smo mladi i zeleni''. Treba da se zabrinu curice i dečaci koji kao svoju jedinu prednost u pesničkoj areni vide da su - mladi.

Da otkrijemo tajnu, ja sam izvodio erotsku pesmu. Mogu slobodno da kažem da je to moja jedina erotska pesma. U drugim pesmama ponekad se spomene neki seks, ali ne tako često i nije glavna stvar u pesmi. Ova pesma je napisana sa namerom da opiše neka moja seksualna iskustva na zabavan način. Tada kada sam izvodio pesmu, klub je bio pun od zida do zida i publika je pozitivno reagovala na moje izvođenje pesme. Dobio sam aplauze, a ljudi su se smejali. Verujem da je Natalija bila šokirana, ali većina ljudi je pozitivno reagovala na moj nastup. Šta je zapravo sporno u toj pesmi? Muškarac pita devojku da li sme da joj stavi? Devojku koja leži na njemu i ljubi ga? Šta je tu tako šokantno i neprijatno? Pre mene su mnogi autori pisali mnogo slobodnije pesme i objavljivali unazad, decenijama i vekovima. Danas se zgražavati nad ovim rečima u 21 veku, posle svega što je objavljeno u poeziji je više nego licemerno. Ginzberg ima pesmu gde piše o tome kako jebe mladi bračni par. Opisuje detalje. Da li Nataliju šokiraju i ove pesme bitnika? Ako je tako, preporučujem joj da ne čita većinu savremenih pesnika jer može da naleti na stihove koji bi u njoj izazvali neprijatan osećaj.

Natalija navodi da sredovečni testosteroni nastupaju na sceni i izvode pesme koje govore o njihovim ,,promašenim životima''. Da li je moguće da Natalija bolje poznaje njihov život od njih samih? Da li je moguće da Natalija bolje poznaje moj život od mene? Na osnovu čega je zaključila da su životi sredovečnih pesnika i pesnikinja na Poezinu promašeni? Zatim, na osnovu čega je zaključila da pesme koje izvode sredovečni slemeri govore ili o seks avanturama ili o promašenim životima? Natalija ponovo priča o stvarima koje nije dobro proučila. Ja imam samo jednu erotsku pesmu, a većina mojih pesama ne govori o meni. Moja pesma ,,Supermen'' koja se svidela Mark Smitu govori o hegemoniji Amerike i siledžijstvu NATO pakta. Kome ja da verujem, njoj ili Mark Smitu? Čovek je bio oduševljen mojim nastupom u Celju u Sloveniji i rekao mi je da sam odličan na sceni. Ako mi Mark Smit kaže da imam odličan nastup i da sam dobar slemer, da li da verujem njemu ili Nataliji koja kaže da ne postižem traženi kvalitet? Mark Smit je osnivač slem pokreta ,,slam papi'', čovek koji je izmislio čitavu stvar. A ko je Natalija? Natalija je pesnikinja koja čita svoje pesme na način koji čitaju pesnici i pesnikinje koji se ne bave poetskim slem performansom. Ona jednostavno nije slem performerka. Nikada se nije bavila aktivno slemom i nikada nije nastupala kao slemerka. Po svom nastupu, jednostavno pripada akademskoj književnoj sceni. Čita sa papira prilično bezizražajno i to je sve. Ne ulazim u kvalitet njene poezije, govorim isključivo o performansu. Potpuno je legitimno da neko ko nije slem performer želi da se bavi slem kritikom i da piše o tome. U Americi kada je počela čitava stvar, mnogi pesnici su napali čitav pokret i nazvali slem: ,,đubretom'', ,,to je smrt poezije'', ,,bukači'', ,,vulgarni bezveznjaci''... Da li treba dalje da nabrajam? Ponavljam, legitimno je što se Natalija bavi slem kritikom, ali zaboga devojko informiši se malo bolje, prouči literaturu, nemoj samo bacati reči u word fajl... Nije problem što ti se ne dopada moja poezija, što si šokirana i neprijatno iznenađena, što misliš da su nam životi promašeni i da smo vulgarni, samo molim te, iskreno te molim bolje se informiši i napiši tekst koji ima težinu. Koji je potkovan pravim argumentima i činjenicama.

Koliko god da su nam promašeni životi, a ja mislim da nisu, ti se osvrni i pogledaj oko sebe. Možda te neko nasmeje ili oraspoloži na Poezinu. Možda znaš više o mom životu od mene samog, možda ti je neko šapnuo na uvo, neko sklon drami, da mi je život promašen pa pišem ,,promašene'' pesme. Možda ta osoba zna više o mom životu od mene samog. Konsultuj je, pitaj je, kako da napišeš zaista dobru kritiku slem scene ili neka ona napiše sama, neka se raspiše... :) Zar ne znaš Natalija da su pesnici odavno poludeli? Zašto te plaši ludilo na Poezinu? Očekuješ da pesnici budu razumna i racionalna bića? Putujući trgovci? Advokati? Psiholozi? Aktivisti u kulturi? Ne Natalija, oni su ludaci, jer kako kaže izreka da nema nas ludih, vi normalni biste poludeli od dosade.

A sada da se vratimo na temu. Zaista poštujem nameru autorke teksta da se bavi mladima i to je lepo, ali mi stariji nemamo nameru da siđemo sa scene. Naprotiv, ostaćemo tamo koliko god možemo. Mladi svojom mladošću i poletom uvek će napraviti prostor za sebe na pesničkoj sceni, ali to što je neko mlad, ne govori ništa o njemu. Svako ima svoje ime prezime i to je jedino što se računa.

Na kraju potpuno bih se složio sa Varvarom Vučković (srednjoškolskim autoritetom za slem, koji nikad nije izveo slem performans na pesničkoj sceni i ovih dana čeka da postane punoletan) kada kaže: ,,Slem poezija treba da sadrži performans koji se ne bavi seksizmom ili mačizmom. To treba da bude događaj uobličen glumom i poetskim kazivanjem. Ljudi koji se bave slemom trebaju mnogo više da istražuju i čitaju da bi bili inspirisani za nastup. Slem nije bahaćenje nekim žargonom i gledanje u jednu tačku“. Mislim da je Varvara napisala pravu stvar. Varvara je više puta nastupala na Poezinu. Moje skromno mišljenje je da ima potencijal za slem nastupe i da treba da se oslobodi papira koji je ograničava u komunikaciji sa publikom. Mogla bi da napreduje i da se razvija kao slem performerka, ako to želi. Na žalost, za sada je samo srednjoškolski autoritet za...? Napomenuo bih da su predstavnici Poezina organizovali 2016. godine ,,ŽENSKI slem performans'' u klubu Polet gde su mogli da se čuju poetski glasovi angažovanih slem performerki. Tada su nastupile slem pesnikinje koje su oduševile publiku. Ideja ljudi koji vode Poezin je da animiraju što više pesnikinja da se bave slem performansom a ne da to bude samo ,,muška'' stvar.

Na Poezinu su nastupali razni slemeri i slemerke. Neki su bili dobri, neki odlični, neki osrednji. Razumeo bih da visoke kriterijume na Poezinu žele da postave ljudi koji se bave slemom i postigli su u slemu velike domete. Natalija Aleksić nije jedna od tih ljudi. Nije ni Varvara, mada je što se tiče argumenata mnogo preciznija i jasnija od Natalije. Natalija je zalutala u slem i mi smo joj rekli ,,zdravo, ostani ovde ako možeš''. Toliko od nas. :) E da. Potrudi se da ne poludiš na Poezinu.

* Zaista mnogo kreativaca je nastupilo na Poezinu. Neki od njih su dostavili svoje bigrafije za sajt Slam Studio. Umesto nabrajanja imena i prezimena, na ovom linku ko želi može pogledati ko su ti ljudi.