ŽENSKI slem performans
Klub Polet, Beograd, Cetinjska 15
Datum i vreme: 6. decembar – utorak od 20h
ŽENSKI slem performans održan je 6. decembra, 2016. godine u klubu Polet.
ŽENSKI slem performans je odgovor na sve veće interesovanje lepšeg pola u Srbiji za Poetry Slam scenu, koju Poezin uporno razvija već skoro 7 godina. Neko će se upitati zašto ŽENSKI slem i gde su muškarci, ali kao što svi znamo muškarci imaju svaki dan slem performanse, naročito u Skupštini Srbije i u raznim drugim profesijama gde žena skoro da ni nema.
ŽENSKI slem performans je hrabar iskorak napred, u cilju jačanja ženske uloge na slem sceni u Srbiji i poetskog performansa koji je često bio marginalizovan zbog prevaziđenog književnog akademizma u poeziji, koji nekoliko godina unazad doživljava svoj prirodni kraj i samrtni grč.
Nastupile su slem performerke:
* Katarina Kovačević
„Imajući u vidu da su teme kojima se u ovom smislu bavim socijalne, a da ja svakodnevicu proživljavam veoma burno, poetski performans i slem, dobar su način za obraćanje. Pozorišni elementi u kombinaciji sa „običnim čitanjem“ poezije najbolje dočaravaju moj stav. Na ovaj način mi je jedino moguće (a nekako i lepo) zakukati, pobesneti, nasmejati se, oduševiti se.
Poeziju, bez obzira na žanr, vidim kao priliku za preispitivanje sebe, oslobađanje drugih, smislenu kritiku, aktivizam i emocionalno jačanje.“
Moramo pod hitno da uskladimo jezike. Brzo. Noćas.
Samo ti i ja.
Ili još bolje. Hajde da zabranimo rečnike!
Meni se čini da definisanje samo čini
da svaka stvar u definiciji
umre.
Izvini…
Možemo da kažemo neposlušnost,
a možemo da kažemo i nemogućnost
da se u kutiji provede ceo život,
pa taman nam neko ubacivao najbolju hranu
i divio se čistoći naše kože.
Da li je to neposlušnost
ili korišćenje svih čula koje si mi dao?
* Simonida Banjeglav
Simonida Banjeglav rođena je 1972. godine u Beogradu. Diplomirala 1997. godine na katedri za etnomuzikologiju, na FMU u Beogradu. Magistrirala 2003. godine. Do sada izdala četiri zbirke poezije: Stihopatologija za odrasle (2007.), Knjiga perspektivne poezije (2008.), Pesničenje u tri runde (2010.), Ovde i sada (2011.). Objavljivala je pesme u periodici (Književne novine). Dobitnik je mnogobrojnih nagrada za poeziju: I nagrada na međunarodnom festivalu poezije u Tuzli, Pjesma je naša svetlost (2007. , predsednik žirija Ivo Mijo Andrić; 2011. i 2012.). Specijalna pohvala na konkursu za poeziju u Smederevskoj Palanci, 2015. Nagrada udruženja Krug na Disovom proleću u Čačku 2009.
Neću da padam u očaj. Nemojte ni vi.
Ama baš ni za šta nismo krivi,
Od svih tih ludosti na planeti.
I ne pada mi na kraj pameti
Ponovno kidanje nerava.
Ne želim iznova da odmeravam
Koliko mogu da prevalim
I neću više da se žalim.
Ne zanimaju me trice i kučine.
I mada mi se ponekad učine
Temom par exellance –
Neću da padam u trans…
Više se ne hvatam za katastrofe
Kao dete za zvečku.
Ne, neće biti nijedne strofe
O tome kako pauk nosi „mečku“,
Ni kako „buba“ pretiče „jaguara“
Preko pune linije.
* Hanna Gadomski
Oduvek voli neobične priče, ali i da ih priča na raznorazne načine.
Posebno voli da sluša i izvodi poeziju u toplim gradskim ćoškovima.
Sanja o malom putujućem pozorištu.
savet
izgleda da ćeš morati
do kućice na jednoj nožici
u njoj živi starica
veštica čarobnica lepotica
sasvim obična ženica
zovu je baba jaga
* Dragana Bečejski
Živi punim plućima u Pančevu, što i nije mnogo pametno.
Piše jer ne može drugačije. Po profesiji ekonomista. Po opredeljenju zaljubljenica u život, prirodu i ljude.
Voli da pronalazi nove načine izvođenja poezije.
Uživa u energiji koju slem oslobađa.
Voli golišavost ljudskih duša, iskrenost uhvaćenu u stih.
O ti bože depresivnih stanja
i hemijskih užasa pomozi mi
da se smirim, da zaspim
iz siline ovog sveta da pobegnem za tren
Da utrnem i da reči koje peku mozak
zametnem da im utrem trag
glupe reči i još gluplje misli
da zaustavim bol da progutam suze
da usnim san
Da opet bude neki šaren dan
umilnu ruku da držim u ruci
* Simonida Dević
Simonida Dević, rođena 1994. u Beogradu. Trenutno na studijama sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Nekadašnja polaznica glume pozorišta Dadov, bivša odbojkašica kluba Obilić, bivša članica plesne grupe Spin iz Beograda.
Interesovanja obuhvataju popularnu kulturu, teoriju medija, interakcionističke teorije, teoriju etiketiranja; sport i pisanje, a od nedavno i izvođenje poezije.
Engleski jezik govori tečno, a ruski i francuski razume.
A ti ?
Nisi ti čovek, to je iluzija.
Ti si skup delića svakoga ko je prošao kroz tvoj zivot; milion duša koje su ti značile – objedinjene u jednom telu.
Ti si figura plastelina koju su vajale tuđe ruke, čedo svega što ti se desilo i svakog ko ti se desio.
Mnogo tuđe tuge pod kapom jednog uma, i previše ega da bi to sve spoznao.
* * *
Kako je bilo na događaju, možete pogledati u našoj foto galeriji. Autorka fotografija je Lidija Antonović.
* * *
Ovde možete pristupiti plejlisti na Youtube i izabrati nastupe za pregled:
PLEJLISTA (link)
* * *
Spisak izvedenih pesama i redosled izvođenja:
I. KRUG:
01. Katarina Kovačević – KALJAVA
02. Simonida Banjeglav – PISANO U DELIRIJUMU
03. Hanna Gadomski – SAVET
04. Dragana Bečejski – IMAM 44 GODINE
05. Simonida Dević – PROVALIJA
II. KRUG:
06. Simonida Banjeglav – OBLAK U TANGAMA
07. Hanna Gadomski – MUZEJ UKRADENIH SLIKA
08. Dragana Bečejski – DRAGI
09. Simonida Dević – RINGIŠPIL
10. Katarina Kovačević – META KAŽE
III. KRUG:
11. Simonida Banjeglav – DRŽAVNI UDAR
12. Hanna Gadomski – OLOVKA
13. Dragana Bečejski – ŠTA DA VAM KAŽEM
14. Simonida Dević – KRUŽENJE MATERIJE
15. Katarina Kovačević – TEORIJA SEKUNDARE
IV. KRUG:
16. Simonida Banjeglav – MOJ DRAGI
17. Hanna Gadomski – MALA STVAR
18. Dragana Bečejski – DEBELA
19. Simonida Dević – PURPURNO I BESKRAJNO
* * *
O SLEM POEZIJI:
Mark Smith-u (Mark Smit-u ) se pripisuju zasluge za pokretanje slem poezije u Get Me High („Naduvaj me“) Salonu u Čikagu novembra 1984.g.
Jula 1986.g., slem je dobio svoje trajno mesto boravka u Green Mill (,,Zeleni mlin”) džez klubu. Avgusta 1988.g. prvi slem se odigrao u Njujorku u Nuyorican Poets Café-u („Njujorški pesnički kafe“), a domaćin je bio Bob Holman (Bob Holman).
Slem se proširio svuda po svetu: na Havajima, Irskoj, Nepalu, Kanadi, Nemačkoj, Švedskoj, Austriji, Izraelu, Ukrajini, Rusiji, Švajcarskoj, Holandiji, Portugalu, Velikoj Britaniji, Australiji, Novom Zelandu, Singapuru, Mađarskoj, Češkoj, Poljskoj, Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Danskoj, Letoniji, Južnoj Koreji, Japanu, Indiji, Grčkoj, Španiji, Meksiku, Francuskoj, Madagaskaru, Azerbejdžanu, Maroku, Moldaviji…
